Decembarsko izdanje

Kada bi se birao najbrži mesec u godini, pobedu bi  svakako odneo decembar. Kako samo brzo prolazi!  Iako sam ovaj post, završni ove godine, imala na umu još 1. decembra, evo sada je 28. a ja  tek sedam da pišem.

Još jedan kraj godine, vreme kada se gleda unazad, sumiraju rezultati ali takodje vreme kada može malko da se predahne i uživa u ostatku godine, jer šta je-tu je, uradili smo svi koliko smo mogli, dali sve od sebe i to je uglavnom to za ovu 2018. godinu. Ostaje nam samo da uživamo u svemu postignutom  i da  eventualno sastavimo listu odluka, želja  i ciljeva za sledeću godinu. Uz piće, naravno. 

Kad pogledam proteklih 12 meseci iza sebe desilo se mnogo toga.

Iako je bilo lepih putovanja, otkrivanja novih mesta u Berlinu i drugih zanimljivih dogadjaja, ovu godinu obeležio je Kajin polazak u vrtić.

Januar je bio u znaku Kajinog rodjendana. Ove godine proslavili smo ga putovanjem u Prag. Predivni Prag u zimskom periodu  potpuno je čaroban, prava bajka. Energijom najviše podseća na moj voljeni Beograd ali  arhitektonski je sve daleko sredjenije.

Februar i zima generalno bili su u znaku hladnoće,  bezuspešnog traženja vrtića, traženja prijatelja za Kaju i mene, traženja igraonica… Traženje, traženje traženje, većinom uzaludno i bez nekih povratnih informacija. Bilo je doduše i druženja  po porodičnim centrima i stanovima uz kafu  za mame i po tome će protekla zima biti upamćena..

Proleće je bilo u znaku putovanja.

U martu, za moj rodjendan posetili smo Beč. Obilazili smo grad putem omiljenog mi filma Pre svitanja ( Before Sunrise 1994.)

Beč, matori kicoš,  jako je lep grad, predivne arhitekture ali za razliku od Praga dosta hladniji i negativniji. Previše lep, gord i hladan, meni lično nije bio toliko inspirativan, tačno toliko da nikada nisam stigla da  napišem post o Beču.

U aprilu bili smo u Beogradu, posetili stara mesta i  videli se sa nekim dragim ljudima.

U maju ponovo  u Barseloni. Šta reči o Barseloni, ponovo?

Kad pomislim na ovaj dreamy grad, u glavi mi počne muzika, slična onoj iz pesme Odiseja Lea Martina i  text koji ide nekako ovako, Barselono, Barselono, ja te volim Barselono 🙂

Posle Barselone odlučili smo da je dosta putovanja za ovu godinu.

Kaja je tada imala 2 godine i par meseci i bila je jako aktivna. Jedino što je u tom periodu interesovalo bilo je skakanje i trčanje po parkovima. Previše mala za bilo kakva ubedjivanja  a opet  daleko i od prošlogodišnje bebe koja sedi mirno u kolicima i ide gde žele roditelji, posle par kraćih putovanja shvatili smo da je  jednostavno najbolje sačekati par meseci i pauzirati sa putovanjima. Najbolje, i za živce i za budžet.

Jun je bio mesec kada smo konačno pronašli vrtič.

Jul smo proveli u obilasku Berlina, odlazeči na razne festivale i family-friendly  dešavanja, čekajući  vrtić.

 

Avgust- mesec kada je Kaja krenula u vrtić.

Taj veliki i dugoočekivani dan desio se, navikavanje na vrtić bilo je lako i od sredine avgusta Kaja ostaje u vrtiću svojih 7h. Obožava vrtić od prvog dana i ne buni se da ide, čak i kada je hladno. Nekad joj se baš i ne ustaje, ali čim joj pomenem da ide u vrtić, to sve menja.

Jesen je bila prelepa, sunčana i topla, bez mnogo kiše. Savršena!

Septembar je obeležio početni kurs nemačkog jezika. Da, krenula sam i ja na nemački, jej!

U oktobru smo iznenadno putovali u Beograd. Reći ću samo Easyjet i jako povoljne cene karata:)

 

Novembar… Iskreno, ne znam kako je prosao novembar…

I evo nas  već na kraju decembra ove 2018.

 

Šta sam novo posetila u Berlinu 2018?

Bilo je mnogo novih mesta ali od svih bih izdvojila Holzmarkt.

Holzmarkt je veliki umetnicko- alternativno-kulturni kvart smesten u kompleks napustenih zgrada pored reke. Jedna od must visit lokacija u Berlinu.

 

Šta sam novo naučila?

Pored par novih reči, rečenica  i gramatičkih pravila nemačkog jezika, savladala sam i osnove trbušnog plesa zahvaljujući mojoj Larisi, predivnoj instruktorki plesa iz Brazila.

Ova 2018.  takodje je i godina novih poznanstava i interkulturalizma.

Oko mene žive ljudi iz svih delova sveta. Upoznala sam divne ljude iz Litvanije, Brazila, Izraela, Španije, Velike Britanije, Kolumbije…   i ponešto naučila i o njihovim kulturama.

Svi oni čine ovaj grad prelepim i Berlin mojim novim domom. Hvala im <3

Ova godina biće upamčena i kao godina velikog MOGU  i bezuslovnog MORAM, bez  dodatnog prenemaganja i izmotavanja.

Okolnosti su nekad bile teške, ali Berlin, kao stariji brat koji me ohrabruje, i 2018. učinili su me jačom nego što sam ikada mogla pretpostaviti da ću biti.

U ovoj 2018. mogu slobodno reči da sam konačno odrasla.

Ostaje samo još da Vam svima poželim sve najlepše, mnogo ljubavi, divnih momenata i takodje da i Vi prigrlite svoje neizbežno MORAM i vidite koliko u stvari možete.

Srećna Vam Nova 2019!

<3 <3 <3

 

 

Ostavite odgovor